Vladimir Stojnić: KOJI OD VAS JE PINK?*

(Mark Blejk: Pink Flojd – Kad svinje polete, preveo s engleskog Dejan Cukić, Laguna, Beograd, 2017)

 

     Nakon biografija Bitlsa, Led Cepelina i Dejvida Bouvija, kao i autobiografskih knjiga Erika Kleptona, Stinga i Bilija Ajdola, Laguna je nastavila sa praksom objavljivanja knjiga o komercijalnim rok izvođačima koji su ostavili presudan trag u istoriji ovog žanra. Knjiga britanskog rok novinara Marka Blejka pod nazivom Pink Flojd, Kad svinje polete donosi opširnu i sveobuhvatnu istoriju benda na skoro 550 stranica.

     Knjiga prati pola veka karijere benda, od prvih poluprofesionalnih koraka iz 1965, na relaciji Kembridž–London, pa sve do poslednjeg albuma koji je objavljen 2014. godine, ali istovremeno pruža i lične istorije članova grupe. Prilično otuđen odnos koji je Pink Flojd dosledno negovao prema rok štampi i novinarima tokom većeg dela dela karijere, a koji se na više mesta potcrtava i u knjizi, ovu biografiju, bogatu činjenicama, različitim interpretacijama i neizbežnim anegdotama, čini još dragocenijom. Međutim, vrednost knjige Pink Flojd, Kad svinje polete ne dolazi samo od sistematizovanih znanja o jednoj velikoj karijeri, već i od uspešnog oslikavanja širih muzičkih, pa i društvenih i kulturoloških promena koje je zapadno društvo pretrpelo od polovine 20. veka do danas. Pored toga, knjiga Marka Blejka može se čitati i kao (autorski verovatno nesvesno) iskoračenje iz striktno dokumentarnog, kao tekst u kojem je moguće prepoznati i tragove fikcije, prevashodno različitih tipova romana.

     „Priča“ počinje u posleratnom Kembridžu, tokom pedesetih godina, i prati detinjstvo i odrastanje Rodžera Votersa, Sida Bereta i Dejvida Gilmora, tri čoveka koji će u različitim periodima obeležiti rad grupe Pink Flojd. Konzervativno obrazovanje, prvi nestašluci i porodični problemi ispisani su u duhu bildungsromana. Moć faktografije je tolika da čak i kroz novinarski stil knjiga uspeva da čitaocima prenese specifičan šmek jednog uštogljenog vremena. Voters i Beretsu su se tokom studentskih dana preselili u London, i povezivali sa brojnim muzičarima, da bi se kroz česte promene postava, početkom 1966. iskristalisala ona čuvena koja će, pored njih dvojice, obuhvatiti i Ričarda Rajta i Nika Mejsona. Blejk u ovom delu dočarava postepeno smenjivanje kulturne paradigme, pa tako London sredinom šezdesetih postaje centar andergraund, psihodelične kontrakulturne scene. Obilato korišćenje LSD-ja, eksperimentisanje sa svetlosnim i zvučnim efektima, festivali, „slobodne škole“ i hipi skvotovi tek su kulturološka pozadina koja će iznedriti bend. Nakon početnog uspeha u domenima navedene scene i svega jednog objavljenog albuma, grupu je zbog mentalne bolesti pospešene narkoticima već početkom 1968. napustio Sid Beret, gitarista, glavni autor i vokal, čovek koji je grupi dao ime. Na njegovo mesto dolazi prijatelj iz detinjstva Dejvid Gilmor, pa će grupa kroz brojne kreativne krize, uspehe, višemilionske tiraže, sukobe sa muzičkom industrijom, međusobne svađe i glomazne stadionske spektakle, postepeno izrasti u manje-više stereotipni rok fenomen. Sve ovo dobro poznaju fanovi benda koji će se srazmerno lakše probijati kroz šumu likova u knjizi koji obuhvataju porodice, kolege muzičare, producente, menadžere, majstore svetla i scenografije, inženjere zvuka, grafičke dizajnere, tonce i roudije, kao i dva živopisna lika koji knjizi daju dodatni šarm: hipike autsajdere Pipa i Ima, prijatelje benda, koji godinama tumaraju oko grupe, poput nekakvih maskota.

     U ovom delu biografija Flojda može se čitati i kao psihološki roman krize srednjih godina koji govori o izneverenim idealima i ispraznosti života koji protiče na relaciji studio–turneje. Iako, za razliku od Bitlsa i Rolingstounsa recimo, članovi grupe ne potiču iz radničkih porodica, već iz solidno situirane srednje klase, njihova politička ubeđenja bila su levičarska. Međutim, ovi stavovi se polako obesmišljavaju pred novcem, sujetom, slavom i nagomilanim obavezama. Momci koji su stasavali na psihodeličnoj sceni malih londonskih klubova, sada pomno prate poreske zakone Velike Britanije, osnivaju „bočna preduzeća“, za neku vrstu legalnog pranja novca zarađenog od muzike i pokreću sudske postupke sa ciljem zaštite finansijskih interesa. Sve ove kontradikcije u odnosima umetnosti i biznisa postaju onda tema samih albuma Pink Flojda, najviše kroz tekstove RodžeraVotersa. Paradoksalno, ali uobičajeno u rok muzici, kritikujući otuđenost čoveka u poznokapitalističkom materijalizmu, članovi benda sve više zarađuju prodajući baš tu kritiku i samim tim sve više bivaju uvučeni u svet industrije zabave. Istovremeno, u njihovom komšiluku praktično, tokom druge polovine sedamdesetih stasava generacija radničke dece koja će nositi majice sa natpisom I hate Pink Floyd i rok vratiti korenima: pesmama od tri minuta i tri akorda. Rok će se, kroz pank, još jednom presvući, kako bi opet bio antigrađanska pobuna, makar nakratko, dok ga ne zameni nova dominantna paradigma: sintisajzerska muzika osamdesetih.

      Cinizam rok industrije kojem je bend podlegao autor knjige pokazuje i kroz slučaj Kler Tori, pevačice koja je dala ogroman doprinos instrumentalu The Great Gig in the Sky sa albuma The Dark Side of the Moon. Ona je danas legendarne vokale osmislila i otpevala u jednom studijskom danu, nakon čega je grubo i gotovo bez reči ispraćena iz studija. Bila je plaćena 30 funti koliko je iznosio honorar za jedan dan, ne znajući da li će njeno pevanje uopšte biti uvršteno na album. To je saznala tek kada je pročitala svoje ime na omotu ploče koju je videla i kupila u obližnjoj radnji. Pesma i album su postigli veliku popularnost i doneli ogromnu zaradu, pa je Kler posle više od tri decenije, 2004. tužila grupu i kroz vansudsko poravnanje dobila novčanu kompenzaciju čiji iznos nije objavljen, kao i pravo da se u svim budućim izdanjima navodi kao koautorka pesme.

     Analizirajući odnose među članovima benda u mnogim kritičnim situacijama, Mark Blejk kroz celu knjigu pokušava da što objektivnije prikaže njihove karaktere, pa ih čitaoci upoznaju poput likova iz romana: dominantnog, agresivnog i ciničnog Votersa, opuštenog, ali pouzdanog Gilmora, povučenog i nesigurnog Rajta i bezbrižnog diplomatu Mejsona.

     Do kraja knjige „radnja romana“ se odvija po onim događajima koji su danas dobro poznati, ali koji se čitaju kao uzbudljiva fikcija. Svega tu ima za čitaoce: otpuštanja jednog člana iz grupe, raspada benda, pokušaja paralelnih solo karijera, opasnosti od bankrota, ponovnog okupljanja, pravnih začkoljica, tužbe zbog prava na korišćenje imena grupe, višedecenijskog prezira, ponovnog koncertnog rijuniona najslavnije postave (nakon 24 godine pauze), smrti dva člana i čega sve ne.

     Da bismo ovu knjigu imali pred sobom, Mark Blejk je obavio ogroman i mukotrpan posao prikupljanja nepresušne građe i njenog odličnog organizovanja u poglavlja naslovljena stihovima iz pesama grupe. Sve ono što se decenijama dešavalo u grupi Pink Flojd i oko nje predstavlja čitav jedan mikrouniverzum, a to je vidljivo tek kada se svi događaji nađu „na gomili“, među koricama jednog izdanja.

    Potrebno je skrenuti pažnju i na odličan prevod Dejana Cukića, kao i na njegove minuciozne fusnote kojima ukazuje na povezanost pojava i likova na rok sceni, ali ponekad i nenametljivo ispravlja manje nepreciznosti autora knjige.

      Priču o knjizi Pink Flojd, Kad svinje polete najbolje je završiti podatkom koji se kroz nju provlači, a koji nosi veliki simbolički potencijal i ističe suštinu grupe. Naime, svi pokušaji članova da pokrenu solističke karijere završili su se potpunim ili relativnim neuspesima. Pink Flojd je ostao fenomen koji prepoznatljivost ne crpi pretežno ni iz jednog sastavnog dela ponaosob. Od odlaska Sida Bereta u često premistifikovanu legendu, članovi grupe, i pored sve specifičnosti svojih profila, bili su i ostali upravo to: članovi grupe. I zato pitanje iz naslova ovog teksta ostaje bez odgovora.

 


*Stih pesme Have a Cigar, koji sarkastično referira na anegdotu kada je neki menadžer ignorant ovo pitanje postavio članovima grupe. Pink će kasnije biti ime protagoniste albuma The Wall, koga će u istoimenom filmu tumačiti Bob Geldof.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *