Одбијање раја Џека Гилберта у преводу Ненада Јовановића

У Гилбертовим песмама које сматрамо посебно успелим, конкретно није тек полазиште ка ултимативној сфери апстрактног, него уједно и циљ. Иако је Гилбертова интелигенција, по сведочењу песника Дага Андерсона, прворазредна, он је мрзео паметовање и хиперинтелектуалност у поезији. Предуслов за „магичност“, коју сматра врхунским својством добре поезије, захтева простодушност – особину коју, у њеним различитим значењима, тако често спомиње Пушкин. (…) Гилберт је – да оцену понудимо недвосмислено – најбољи кад уздржано представља бића, ствари, и сваковрсне везе међу њима које само што нису нестале, то јест икарски пропале. (…)
Супротстављени сензибилитети аскете и љубавника – озбиљност песниковог романтизма – чине други извор тензије у овим песмама. Премда Гилбертов лик безнадежно мути контраст између светоназора израженог његовом прозом с једне, и његовом поезијом с друге стране, треба признати да споменути контраст – усклађен с правилима декорума – неретко функционише као „погонско средство“ ових стихова. Популарна америчка песникиња природе Мери Оливер покушава да оживи дух Америке од пре „америчког начина живота“ (фраза која се односи на широку лепезу навика с високом емисијом угљен-диоксида и других компоненти заснованих на угљенику као заједничком именитељу). Код Оливерове, идеја сваковрсне чистоће представља искључиви основ за тематско-формалне принципе. Код Гилберта, међутим, налети страсти често „прљају“ активности какве су обделавање врта, вожња аутобусом или шетња Перуђом. Рај је земаљски, трошан као гилбертовски хотели и љубавници, дакле није рај. Онај прави је – да формулишемо то на још један начин – одбијен у име привремених заноса.
Слободни стих одговара овим исповестима без покајања и успоменама чија се верност осипа, доминантном у књигама насталим током последње три деценије песниковог живота.

(из поговора Ненада Јовановића)

 

НЕНАД ЈОВАНОВИЋ (1973), аутор је више књига поезије, прозе и драме, последња међу којима су изабране песме Обичност (2020; изабрао и приредио Бојан Васић). Објавио је и филмолошку студију Brechtian Cinemas (SUNY Press, 2017). Живи у Дејтону и Торонту.