Iz predgovora autora

Poezija je način na koji čovek prozire umnim očima sopstveni dolazak i odlazak. Poezija reči-beskućnike uvodi u dom. Ona obdržava uverenje da je život neuništiv. To je onaj trenutak kada se celokupna civilizacija vidi u ogledalu ideje. A u njoj, toj civilizaciji, nema sigurnog mesta. Ni za poeziju ni za nas. Poziv da se napravi knjiga izabranih pesama jedinstvena je prilika da se čovek obračuna sa samim sobom. Da svede račune. Da popiše inventar sopstva. Jer svaki izbor podrazumeva najmanje dve stvari: uklanjanje suvišnog i trasiranje novog, budućeg. Budući da poezija trojedini vreme, najčešće se ove kategorije opasno i neporecivo mešaju.