O knjizi Dete

Zbirka Dete Živorada Nedeljkovića potvrđuje da pesnik može da se održi na pesničkom vrhu samo ako je istovremeno i nov i svoj, što ova knjiga, upravo zbog čvrste tematske i značenjske povezanosti, i potvrđuje. Osim što je duboko filozofski ukorenjena, zbirka je i autopoetičko svedočenje, pa mnoge pesme mogu da se u celosti čitaju u poetičkom ključu dok su autopoetički komentari rasuti kroz celu knjigu. Ključno pitanje koje pesnik postavlja glasi: „Čemu poezija u doba bestidnosti”, što je istovremeno i poetičko i etičko pitanje, a stalna zapitanost je jedino što čoveka određuje kao svesno biće u „slatkom padu”. Kao pesnik kojem lirsko ne počiva u metričkim obrascima, melodiji jezika i formi, već u pogledu na svet i oneobičavanju sveta jezičko-stilskim sredstvima (zbog čega njegovom lirskom izrazu nisu strani ni faktografski narativi), Nedeljković poeziju ne vrednuje parcijalno, po književnim vrstama i stilskim epohama (jer je svevremena), već je ona za njega jedinstven odgovor na filozofsko pitanje bivstva. U svojoj suštini, čista lirika mora da bude nalik dečjem otkrivanju sveta u igri i radosti nesvesnog, preispitivanju još uvek nepotčinjenog postojanja. Bez takvog zanosa, pesme su ili Pegazi bez krila ili samo reči „u potrazi za čujnim skladom” i „sećanja na cvet za kojim se žudi idući kroz pustinju”.

(Danijela Kovačević Mikić)