O knjizi „Priče za romane“

Smenjivanje običnog i svemogućeg često prevodi ovu prozu u područje grotesknog, što čini njen poseban kvalitet. Zbog svoje povezanosti sa više stilskih figura, u prvom redu sa hiperbolom, metaforom i alegorijom, a u nanosima satire, parodije i ironije – groteska funkcioniše kao višeslojni fenomen. Nanad Grujičić u Pričama za romane prikazuje deformisane odnose u stvarnom svetu (što i te kako korespondira sa Kajzerovom tezom o „otuđenom svetu“ koji groteska izražava) literarno ih zaodevajući u ruho karikature, fantastike i naglašenih kontrasta, kroz događaje u isto vreme i smešne i strašne. Kod Nenada Grujičića susrećemo i grotesku rableovskog tipa, izrazito povezanu sa humorom i smehom, koji oscilira između burleske i satire, komičnog i apsurdnog. (Svetlana Kalezić Radonjić)