O knjizi Rubovi

Miloradovićeva poezija je uvek na putu, putu kojim se nigde ne stiže, gde je budućnost sredstvo uvećanja prošlosti i način umnožavanja stvari i proširenja prostora. U njoj se sreću daleko i blisko, perfekat i prezent, provincija i svetske metropole, povratak u dom i odlazak iz njega. A ono čime se stvari dodiruju, čime se ostvaruje asocijativni tok kojim se pesnik kreće jesu upravo rubovi stvari, mesta difuznosti granice, prevazilaženja gravitacije centra. Logika rubova je logika stalnog pokreta, logika „linija bega“ koja raskida uzročno-posledične veze od kojih je stvarnost izgrađena. Iako uronjen u realnost, Miloradović ne pripada stvarnosnoj poeziji upravo iz tog razloga. Pokidane veze nadomeštene su rubovima, stvoren je svet koji zadivljuje, traje i zrači poput raznobojnih komada Murano stakla.
(Bojan Vasić)