O knjizi Sabo je stao

Postoji u Horvatovom romanu rečenica, preciznije, tačka sublimacije. Ona se nalazi otprilike na polovini teksta. To je ova rečenica: „Tišina nakon što se čuje vest o smrti.“ To je zapisano u Horvatovom romanu. Tišina nakon što se čuje vest o smrti. Sabo/krojač je stao. Horvatov junak obreo se u totalitarnoj disfunkciji: on stoji, iščekujući prošlost da dođe. Ima tu nečega od Beketa. Ukopani, uporni Sabo koji ne posustaje u emfazi oplakivanja. Horvatov roman, to je roman oplakivanja. Opstojavanje u „neprekidnoj mentalnoj vatri“, rekapitulacija nakon što je sve prošlo, sve što je moglo da prođe. Dakle, ranije pomenuto iščekivanje je uzalud: ništa što je bilo neće više biti. Nema povratka, nema uskrsnuća. Nema nade i nema ničega. Horvat piše o tome i njegovo pisanje je, bar na prvi pogled, contradictio in adjecto. Ne može da se piše o onome o čemu ne može da se piše, o neiskazivom. (Srđan Srdić)