Campo santo

О књизи:

У овој тестаментарној збирци од шеснаест есеја В. Г. Зебалда, једног од најбољих и најпроницљивијих аутора нашег доба, присутне су све његове препознатљиве теме – моћ сећања и личне историје, везе између слика у уметности и живота, присуство духова у местима и предметима. Четири одломка одају почаст медитеранском острву Корзици, кроз елегично текстуално ткање између прошлости и садашњости. У „Малом излету у Ајачо“, Зебалд обилази Наполеоново родно место и размишља о наговештајима будућности тог великог човека у његовом детињству. Инспириран италијанским гробљем, Campo santo је сањарија о смрти, која полази од нечитких натписа, величине и украса надгробних споменика и развија се све до крвљу натопљене легенде о Светом Јулијану. Зебалд такође испитује како дела Гинтера Граса и Хајнриха Бела откривају „озбиљне и трајне деформације у емоционалном животу“ послератних Немаца, како се Кафкино занимање за присуство духова међу смртницима одражава и у Зебалдовом писму, те како књижевност може представљати покушај реституције за неправде стварног света. Вртоглав у својој ерудицији, доступан у дубокој емоцији, Campo santo потврђује Зебалдово место поред Пруста и Набокова, великих писаца који опажају невидљиве везе што одређују наше животе.

„Да ли је књижевна величина и даље могућа? Како би узвишени књижевни подухват требало да изгледа? Један од ретких одговора представља дело В. Г. Зебалда.“

Сусан Сонтаг

„Ако сте мислили да је књижевни модернизам мртав, варате се. Дух мајстора као што су Кафка и Борхес живи у [делу] В. Г. Зебалда.“

Wall Street Journal