Повест о телу

О књизи:

Модерни образовни роман одувек је почињао као повест о телу и телесним процесима: на почетку Прустовог Трагања јунак тоне у сан; Кишова Башта, пепео почиње јунаковим буђењем и хроником укуса и мириса с којима се сусреће; на првој страници Џојсовог Портрета уметника у младости Стивен Дедалус се помокри у кревет, па крене да размишља о томе како му је прво топло, па хладно, па какве све мирисе осећа. Повест о телу почиње исто као и њени модернистички претходници, у кревету, са свешћу о телу, само што у њој та телесна самосвест није тек почетна тачка од које ће се причање махом удаљити: напротив, она кроз текст као да само нараста, постаје његов средишњи принцип, и тако Повест о телу заправо постаје својеврсна општа историја телесних доживљаја.

Та историја на мах делује фрагментарно, или се барем тако представља читаоцу – јер свака прича носи назив другог органа (нос, руке, уво) – те би се читаоцу могло опростити ако би помислио да је тело чију повест чита некако раскомадано, а да су искуства увета, носа, руку расцепкана и неповезана. Само, читалац би ту погрешио: јер тело је у овој књизи ипак једно, као што су и приче заправо део једне необично кохерентне целине, толико кохерентне да их можда и не би требало звати засебним причама.

Повест о телу је текст који прати неумитно, телеолошко кретање тела кроз свет: најпре сусрет тела са собом, потом са другим телима, и на крају с историјом. Тај сусрет, наравно, никада није само телесан, али увек јесте и то, јер историју, неправду, револуцију (па макар и пропалу), треба и осетити под руком, намирисати, загристи, баш као и друга тела. Повест о телу је образовни роман који се претвара да је збирка прича.

Александар Стевић