Секвоја

О књизи:

Нешто мучно, злослутно, неудобно и зазорно избија из стихова нове књиге Енеса Халиловића Секвоја. Шта производи такав утисак?
Насловљена према највишем, најдужем, најширем и најдуговечнијем дрвету на свету, ова књига већ на почетку наглашава четвородимензионалност искуства на које ће песник рачунати. Њене просторне координате истакнуте су и поднасловом – паралелепипед. Ово геометријско тело, у које се димензија времена може учитати симболиком постојаности секвоје, обавља најмање две функције на прочељу књиге.
Прва од њих тиче се највише конститутивних елемената ове збирке. У њима – у облицима песама, њиховој дужини, тематици, мисаоности, сентенциозности и анегдоталности – уочава се шест лица паралелепипеда загледаних у своје парњаке и уграђених попут арматуре у унутрашњи кавез збирке. Тако се на нивоу структуре Секвоје види и оно што је на крају уводне песме наглас речено: да она „расте у два правца“, односно да је компонована из два дела. Први део Секвоје стога чини првих двадесет девет песама, док други део чини последњих двадесет девет песама. Важно је разумети да оба ова низа иду ка средишту књиге, односно да распон рефлексија који се њима жели исказати непрекидно рикошетира с почетка књиге на крај и обратно…

Урош Ристановић