Милутин Петровић (1941, Краљево – 2020, Београд), био је уредник Књижевне речи, часописа Relations, главни уредник Књижевних новина. Био је покретач и главни уредник часописа Источник и Поезија. Био је један од оснивача Српског књижевног друштва и председник првог Управног одбора СКД-а. Објавио је књиге песама: Тако она хоће (1968), Дрзновено рождество (1969), Глава на пању (1971), Промена (1974), Свраб (1977), Стихија, изабране и нове песме (1983), „О” (1990), Књига („О” и Наопако) (1991), Расправа с Месецом / Поезија снова (1993), Нешто имам (1996), Наопако (1997), Против Поезије (2007) и Избор (2007). Добитник је књижевних награда „Бранко Миљковић” за књигу Глава на пању, Дисове награде и Награде „Милан Ракић” за Књигу промена, те Награде „Васко Попа”. Песме Милутина Петровића уврштене су у многе антологије и преведене на више страних језика.