Вуци своје рало по костима мртвих (Олга Токарчук)

У новој прозној едицији Ноеза, деценију касније, спремили смо друго издање наше најчитаније књиге, у новом формату и дизајнерском решењу.

„Роман је готово немогуће категоризовати. У ствари, то је мистерија убиства: усред тмурне пољске зиме, мушкарци у изолованом селу бивају убијени, а на Јањини Душејко, својеврсној источноевропској госпођици Марпл, преостаје да идентификује убицу. Међутим, обичан whodunit тешко би могао задовољити списатељицу која је рекла: Писање књиге само да би се сазнало ко је убица представља бацање папира и времена, и стога је овај роман такође приручник о политици вегетаријанства, мрачна феминистичка комедија, егзистенцијалистичка басна и ода Вилијаму Блејку.” (Сара Пери, The Guardian)

Нек дође вече (Џејн Кењон)

„Џејн Кењон је створила својеврсну естетику тишине, а њене песме одишу туробном интровертношћу. Ретка међу америчким песницима, она успева да своју поезију прожме дискретним осећајем хришћанске понизности и делатним – иако узнемиреним – осећајем милосрђа. То су особине које њеним стиховима дају и тонове и преокрете озбиљне молитве…” – Хем Ректор, Оксфордски приручник за поезију 20. века

„Кењон узима једноставне или чак отворено неугледне ствари, сагледава их из другог угла и позива нас да у њима пронађемо оно што можемо заволети…” – The New Yorker

„Кењон у наизглед једноставним песмама призива чуда свакодневног живота и претвара их у псалме љубави и смрти…” – The New York Times Book Review

Биљана и Остали (Соња Веселиновић)

Књига Биљана и Остали вишеструко је важна и представља до сада најозбиљније дубинско читање дела Биљане Јовановић. То је монографија која својом критичарском посвећеношћу обогаћује савремену критику, показује значај феминистичког приступа у читању литературе, и битно доприноси новијој књижевној и културној историји. Враћајући у средиште интересовања једну важну ауторку са краја двадесетог века, ова студија поручује да се постјугословенско (књижевно) искуство не може схватити без разумевања југословенског књижевног наслеђа, а пре свега потврђује да је Биљана Јовановић списатељица која нама данас има много тога да каже. (Из рецензије Јасмине Лукић)