Чини се да је Потић своје црнохуморне, фрагментарне приче, у којима се испод вицкастог руха крију озбиљна промишљања о свету и нашој свакодневици, овде продубио једним новим приступом, те да су његови јунаци тада постали реални, стварни, а не измаштани ликови бачени у контекст једног слободно асоцијативног, чак могло би се рећи и надреалног књижевног поступка, подвученог омиљеним Потићевим стилским фигурама, алузијама, црним хумором, иронијом и сарказмом. Као да је овај нови приступ, доневши промену поетике, у књизи Резултати постао још избалансиранији, те имамо елементе преузете из његових почетних фаза, али и нове теме и мотиве, који сведоче о зрелости стила из последње књиге. […] Приче из збирке Резултати опомињу на размишљање и упућују на опрез, оне нас подсећају на баналност зла и на чињеницу да се на прошлост не може утицати, али, још важније, да ћемо резултате данашњих лоших одлука плаћати и у будућности. (Милош Петковић)