Најновија књига Петра Милорадовића Оштрицама чува сва претходна егзистенцијално-поетичка искуства његове поезије, али доноси и једну битну новину, а то је наглашеније отварање према божанском и уопште мистичко-религиозном пољу. Ово је праћено одређеним сужавањем тематског фокуса и специфичном елиптизацијом израза […]. У књизи постоји и цео круг песама који тематизује само песништво, делом као стваралачки процес, дакле, аутопоетичког значењског усмерења, али још и пре у ширем смислу духовног кретања, процеса саморазумевања, успињања унутрашњим лествицама, или лутања личним лавиринтима, те стога, на известан начин, нужно мистичког. Ове песме и уопште овакво песничко искуство утолико су драгоценији што у савременој поезији, опседнутој, као и увек, решавањем личних психолошких проблема и тумачењима знакова епохе, једва да има песника који иду тим путем. (Марјан Чакаревић)