Горан Станковић (1958, Ниш), пише поезију, прозу, есеје и бави се приређивачким радом. Објавио је књиге песама: Лик и позадина (1984), Квантна механика (1987), Cyberpunk (1991), Претходна књига (1996), Terra Incognita (1997), Четири доба (1999), Литаније (2008), Биће скоро пропаст света (изабране песме, 2012) и Лик ствари које долазе (2016); књиге прозе: Хронике о Хлојгеу (коаутор, 1991) и Terra Marginalis (коаутор, 1997); роман: У трагању за златном липом (2000). Од 1989. до 1999. године радио је као главни и одговорни уредник књижевног часописа Градина и уредник издања у истоименој издавачкој кући. Од 1999. до 2002. био је директор Нишког културног центра. Од 2002. је уредник и главни уредник у истој установи културе. Добитник је Просветине награде, Награде „Бранко Миљковић” и Печата вароши сремскокарловачке. Живи у Нишу.