Марјан Чакаревић (1978, Чачак), дипломирао је и мастерирао на Катедри за српску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду, где је сада на докторским студијама. Поезију, критику, студије, есејистику и публицистичке текстове објављује од друге половине деведесетих година у српским и регионалним часописима. Објавио је песничке књиге: Параград (1999), Систем (2011), Језик (2014, Награда „Мирослав Антић”), Седам речи града (2014) и Ткива (2016, Награда „Бранко Миљковић”), као и збирку прича Повест о телу (2021). Заступљен је, између осталих, и у следећим антологијама и панорамама савремене српске поезије: Из музеја шумова (2009), Улазница/Eintrittkarte (двојезична немачко-српска антологија, 2011), Простори и фигуре (2012), Ван, ту: фри (2013) и Рестарт (2014). Члан је уредништва часописа Поља. Живи у Београду.