Ана Марија Шуа (Ana María Shua; 1951, Буенос Ајрес, Аргентина), аргентинска књижевница, добитница Националне награде за књижевност, преведена и објављена на двадесетак језика. Већ са шеснаест година објавила је прву књигу песама (Сунце и ја), а 1980. њен роман Ја сам пацијент овенчан је једним од тадашњих најугледнијих признања, наградом издавачке куће „Лосада”. Њени значајнији романи су Лаурине љубави (Los amores de Laurita, 1984), Књига сећања (El libro de los recuerdos, 1994), Смрт као секундарна последица (La muerte como efecto secundario, 1997), Тежина искушења (El peso de la tentación, 2007) и Ћерка (Hija, 2016). Ауторка је и неколико књига приповедака сакупљених 2011. у књигу Нека имаш занимљив живот. Посебан углед ужива као најбоља хиспаноамеричка ауторка микроприча, о чему сведочи шест књига: Сановник  (La sueñera, 1984), Кућа гејши (Casa de geishas, 1992), Ботаника хаоса (Botánica del caos, 2000), Сезона утвара (Temporada de fantasmas, 2004) и Циркуски феномени (Fenómenos de circo, 2011). Последње дело ове форме је Рат (La guerra, 2019). Године 2016. добила је у Мексику прво континентално признање – Међународну награду „Хуан Хосе Ареола” за минипрозу.