Behruz Bučani (23. juli 1983, Ilam, Iran), kurdsko-iranski novinar, pisac, filmski producent i borac za ljudska prava i prava izbeglica. S magistraturom iz oblasti političkih nauka, političke geografije i geopolitike, osnovao je i uređivao društveno-politički list Werya (kurdski: informisan, uman, mudar), koji je promovisao kurdski jezik, kulturu i politiku, zbog čega se našao na meti iranskih vlasti. Nakon što je februara 2013. godine Iranska revolucionarna garda upala u prostorije časopisa i uhapsila njegove saradnike, Bučani napušta Iran i prebacuje se u Indoneziju. Tokom četvoromesečnog boravka u Indoneziji, dva puta pokušava da brodom dođe do Australije. Prvi pokušaj završava se brodolomom, a drugi izgnanstvom na ostrvo Manus, malu pokrajinu u Papui Novoj Gvineji, gde je u saradnji s vladom Papue Nove Gvineje australijska vlada kao deo takozvanog Pacifičkog rešenja otvorila Regionalni centar za procesuiranje azilanata. Bučani ostaje pritvoren na Manusu od avgusta 2013. do novembra 2019. godine, kada dobija jednomesečnu novozelandsku vizu kako bi govorio na književnom festivalu. Na Novom Zelandu je naredne godine dobio status izbeglice s mogućnošću da podnese zahtev za stalno boravište.
Bučani redovno piše za Gardijan, a objavljuje i u Subotnjem listu, Hafington postu, Novoj Matildi, Fajnenšal tajmsu i Sidnejskom jutarnjem vesniku. Za izveštavanje o ljudskim pravima dobio je nagradu međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal, kao i Nagradu „Ana Politkovskaja“. Bučani je i korežiser dokumentarnog filma Čouka, reci nam koliko ima sati?, a s pozorišnim piscem Nazaninom Sahamizadehom sarađivao je na predstavi Manus (2017). Bučani piše i poeziju koju objavljuje na internetu.
Njegova knjiga Nema prijatelja osim planina: zapisi iz zatvora Manus (2018) je u saveznoj australijskoj državi Viktoriji 2019. godine osvojila Premijerovu nagradu za književnost kao i nagradu za najbolje delo neknjiževne proze, dok je u saveznoj državi Novi Južni Vels osvojila Premijerovu Specijalnu nagradu za književnost. Bučanijevim memoarima dodeljena je i Nagrada australijske književne industrije za najbolje delo neknjiževne proze, kao i Nacionalna nagrada za biografiju.
Foto: Hoda Afsahar
