Бошко Сувајџић је рођен 1965. у Драгињу. Гимназију је учио у Шапцу. Магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду.

Бошко Сувајџић је управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (Филолошки факултет, Београд) и заменик управника Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд). Председник је Управног одбора Вукове задужбине. На 15. Међународном конгресу слависта који је од 20. до 27. августа 2013. године одржан у Минску, у Белорусији, проф. др Бошко Сувајџић је изабран за председника Међународног комитета слависта, најстарије и најутицајније међународне научно-стручне славистичке организације на свету (2013–2018).

Бошко Сувајџић је први председник обновљеног Удружења фолклориста Србије (2014). Главни је уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (Филолошки факултет, Београд) и члан редакција часописа Анали Филолошког факултета (Филолошки факултет, Београд), Књижевност и језик (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд), као и уредништва едиције Савремена српска драма и часописа Драма, које издаје Удружење драмских писаца Србије.

Бошко Сувајџић је објавио више научних монографија, антологија, студија, расправа и приказа у домаћој и страној стручној периодици. За књигу Иларион Руварац и народна књижевност добио је награду Вукове задужбине за науку у 2007. години, а за књигу Певач и традиција награду „Миле Недељковић“ за најбољу фолклористичку књигу у 2010. години.

Бошко Сувајџић је публиковао збирку песама Сонети. Ватре (2013). У едицији „Изабране драме“ Удружења драмских писаца Србије изашла му је књига изабраних драма Перитеорион (2015). За збирку песама Сонети. Ватре добио је награду Задужбине Веселина Лучића за најбоље књижевно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду за 2014. годину, а за збирку Анима вива (2016) награду „Мирослав Антић“. Добитник је Награде „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда за трајни допринос култури Београда (2016).