Даница Вукићевић (1959, Ваљево) основну школу, IX гимназију и Филолошки факултет завршила је у Београду (одсек Општа књижевност и теорија књижевности). Члан је Српског књижевног друштва.
Објавила је шест збирки поезије: Као хотел на ветру (1992), Када сам чула гласове (1995), Шаманка (2001), Лук и стрела (2006), Прелазак у једну другу врсту (2007) и Високи фабрички димњаци (2012); као и две збирке прозе: На плажама (1998) и Живот је горила (2000).

Добитница је Награде ПроФемина за збирку Када сам чула гласове, 1995, Награде „Биљана Јовановић“, 2007. и Награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, 2014. године.

Ради као лектор-редактор, бави се књижевном критиком и есејистиком. Живи у Београду.