Даница Вукићевић (1959, Ваљево) основну школу, IX гимназију и Филолошки факултет завршила је у Београду (одсек Општа књижевност и теорија књижевности и Женске студије). Члан је Српског књижевног друштва.

Објавила је збирке поезије: Као хотел на ветру (1992), Када сам чула гласове (1995), Шаманка (2001), Лук и стрела (2006), Прелазак у једну другу врсту (2007), Високи фабрички димњаци (2012), Светлуцавост и милост (2013), Када ми мртви устанемо: изабране песме (2014), Док је сунца и месеца (2015) и Ја, Клаудија (2018); две збирке прозе: На плажама (1998) и Живот је горила (2000); као и романе: Мајка обрнутих ствари (2017) и Унутрашње море (2022).

Добитница је Награде ПроФемина за збирку Када сам чула гласове, 1995, Награде „Биљана Јовановић”, 2007. и Награде „Милица Стојадиновић Српкиња”, 2014, Награде „Кондир Косовке девојке”, 2022. и
Нинове награде за роман Унутрашње море, 2023.

Ради као лектор-редактор, бави се књижевном критиком и есејистиком. Живи у Београду.