Зоран Ђерић (Бачко Добро Поље, 1960 — Сремска Каменица, 2024), био је српски књижевник, преводилац, театролог и филмолог. Завршио је Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек југословенске и светске књижевности.

Објавио следеће песничке књиге: Талог (1983), Зглоб (1985), Унутрашња обележја (1990), Сестра (1992), Одушак (Himnode, 1994), Voglio dimenticare tutto (на италијанском језику, Бари, 2001), Azbo vide (Азбучне молитве, 2002), књигу изабраних и нових песама: Наталожено (2007), Блато (2011), Чарнок: песничка монографија (2015), Nové devínske elégie: dokumentárne básne (на словачком, 2017), Сенке М. Цр. (2018), Чарнок: поетска монографија (на македонском, 2021), Песме продуженог трајања: изабране и нове песме (1981-2021) (2021), Азбучне молитве (2023) и Poetry and other virtues (на енглеском, 2024). Сачинио избор из пољске емигрантске поезије – Powrót do domu / Повратак кући (2002) и изборе: Васкрс у српској књижевности (2006, 2010) и Божић у српској књижевности (2007). Објавио је двадесетак монографија из области књижевности, позоришне и филмске уметности. Превео више књига са руског и пољског језика (Владимир Набоков, Данил Хармс, Витолд Гомбрович, Кшиштоф Варга…).

Поезија му је превођена на енглески, француски, руски, пољски, словачки, мађарски, бугарски, румунски, словеначки и македонски језик. Објављивана у периодици и антологијама у земљи и иностранству. Учествовао на међународним књижевним (песничким) фестивалима у Русији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Србији. Добитник је многобројних награда и признања.