Фрања Петриновић (1957, Нови Сланкамен), студирао је у Новом Саду на Филозофском факултету. Уређивао је часопис Поља, писао је за новосадски Дневник, а после тога је био уредник у издавачкој кући Stylos. Пише прозу, есеје и критике. До сада је објавио романе Мимезис, мимезис романа (1983, са Ђорђем Писаревим), Ткиво, опсене: повест (1988, 2001), Извештај анђела (1997), Последњи тумач симетрије (2005) и Алмашки кружоци лечених месечара (2011); књигу есеја Пред вратима раја (2002, са Ђорђем Писаревим) и збирку прича Траума – стечајне легенде (2009). Добитник је више књижевних награда – Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године (1997), те награда „Бранко Бајић“ (2002), „Искра културе“ (2006), награда „Лаза Костић“ (2006), „Стеван Пешић“ (2010) и „Карољ Сирмаи“ (2011). Живи у Новом Саду.