Фрања Петриновић (1957, Нови Сланкамен), студирао је у Новом Саду на Филозофском факултету. Уређивао је часопис Поља, писао је за новосадски Дневник, а после тога је био уредник у издавачкој кући Stylos. Пише прозу, есеје и критике. До сада је објавио романе Мимезис, мимезис романа (1983, са Ђорђем Писаревим), Ткиво, опсене: повест (1988, 2001), Извештај анђела (1997), Последњи тумач симетрије (2005), Алмашки кружоци лечених месечара (2011), Граматика поремећаја: баладе с почетка века (2013), Поправљач огледала (2017), Коначани извештаји о равнотежи (2020) и Траума (2022); књигу есеја Пред вратима раја (2002, са Ђорђем Писаревим); збирке прича Траума – стечајне легенде (2009), Приче пуног месеца (2015) и Напокон (2023), те драму Како брзо снег забели земљу (2024). Добитник је више књижевних награда – Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године (1997), Награда „Бранко Бајић“ (2002), „Искра културе“ (2006), Награда „Лаза Костић“ (2006), „Стеван Пешић“ (2010), „Карољ Сирмаи“ (2011), „Душан Васиљев” (2012), „Теодор Павловић” (2021), „Тодор Манојловић” (2023). Живи у Новом Саду.