Гита Серењи (Gitta Sereny; 1921, Беч, Аустрија – 2012, Кембриџ, Велика Британија), новинарка и списатељица мађарско-аустријског порекла, провела је детињство у Бечу и Енглеској, а школовала се и у Француској. Говорила је три језика: енглески, немачки и француски. Кад је почео Други светски рат студирала је у Паризу, где је након капитулације волонтирала као медицинска сестра у једној организацији која се у окупираној Француској бринула о напуштеној деци. Радила је као тумач за ту организацију, због чега је имала значајан контакт с немачким окупационим снагама. Последње године рата придружила се организацији UNRRA и радила у логорима за расељена лица у Немачкој, где је лично видела последице нацистичког система по његове жртве.
Године 1949. удала се за фотографа америчког часописа Vogue Дона Ханимана и настанила се у Лондону, где је одгојила сина и ћерку, те започела новинарску каријеру.
Њен новинарски рад је разноврстан, али понајвише се бавила темама у вези са Трећим рајхом и незбринутом децом. Углавном је писала за Daily Telegraph Magazine, Sunday Times, The Times, Independent и Independent on Sunday Review. Чланке је објављивала и у бројним листовима и часописима широм света.
Ауторка је и романа Медаљон (The Medallion), те књига Невидљива деца (The Invisible Children), која говори о проституцији, Случај Мери Бел (The Case of Mary Bell) и Алберт Шпер: његова борба са истином (Albert Speer: His Battle with the Truth), која се бави преиспитивањем Трећег рајха.