Гунвор Хофмо (Осло, 1921‒1995), сматра се једном од најзначајнијих песникиња норвешке послератне књижевности. Почетком Другог светског рата упознаје Јеврејку Рут Мајер (1920‒1942), избеглицу из Аустрије, чије се трагично страдање у Аушвицу сматра разлогом потоње психичке болести ове песникиње. Овај догађај је суштински одредио и њену поетику. Првих пет збирки објавила је између 1946. и 1955. године, а потом је уследило „шеснаест година ћутње” које је провела у психијатријској установи због шизофреније параноидног типа. Међутим, након ове невербалне фазе живота, 1971. године објављује збирку песама Gjest på jorden, за коју добија награду критике. Овом књигом наступа друга фаза њеног стваралаштва, током које ће објавити још четрнаест песничких збирки. Живот је провела прилично изоловано, на институционалном лечењу или у свом стану. Није давала интервјуе, нити је јавно говорила стихове, изузев у једној прилици, за дански радио 1954.