Јасмина Топић (1977, Панчево), дипломирала на групи Српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Пише поезију, прозу, есеје, књижевне критике и колумне.

Објавила књиге песама: Сунцокрети. Скица за дан (1997), Пансион. Метаморфозе (2001), Романтизам (2005), Тиха обнова лета (2007), Док неко шапуће наша имена (2012), Плажа несаница (2016), Привремени боравак (2020) и Сада смо на острвима: изабране песме (2022).

Добитница је награда „Душковићева звона“ (2002), часописа Улазница (1997/2003/2004), „Матићев шал“ (2002), „Милица Стојадиновић Српкиња“ (2021).

Песме су јој преведене на словеначки, македонски, шпански, каталонски, француски, немачки, португалски, енглески, шведски и руски.