Јовица Аћин (1946, Зрењанин), пише песме, кратке приче и есеје, преводи са немачког, француског и енглеског. Објављене књиге: Унакрст дивљина памћења (1970), Изазов херменеутике (1975), Паукова политика (1978), Шљунак и маховина (1986), Поетика растројства (1987), Дуге сенке кратких сенки (1991), Поетика кривотворења (1991), Уништити после моје смрти (1993), Гатања по пепелу – о изгнанствима и логорима (1993), Апокалипса Сад – нацрти о Божанственом маркизу (1995), Лептиров сановник (1996), Неземаљске појаве (1999), Љуба Поповић – одисеја једне сенке (2000), Лебдећи објекти (2002), Ко хоће да воли, мора да умре (2002), Мали еротски речник српског језика (2003), Сеништа и други раскази (на македонском, 2005), Дневник изгнане душе (2005), Дневник о вагини (2005), Голи демони/ Наге жене (коаутор-илустратор М. Милетић, 2006), Прочитано у твојим очима (2006), Шетња по крову: Сабрани цртежи Франца Кафке (2007), Голи приповедач: О свим стварима изгубљеним и нађеним (2008), Ушће океана (2011), Јеванђеље по магарцу и друге приче о ситним светим тренуцима (2013), Кроз блато и остала умишљања (2017), Сродници (2017), Украдени роман (2018), Сродници (2018), Пилот трамваја (2019), Мали еротски речник српског језика – са Лебдећим објектима и Дневником изгнане душе (2019), Полазећи од краја света (2020), Дозвола за бицикл (2021), Бања и друге последње приче (2021), Све због ваздуха – око приповедања (2021), Писани путеви – приче изабране из Океана (2022), Ходочашће у Содому (2022), Доктор приповедања – Кафка (2022), Сновиђења и опсене – изабране приче у кључу фантастике (2023), Залудно мишљење – у аутопоетичким капљицама на челу (2024), Шибање (2024) и Котао (2024). Живи у Београду.