Крста Поповски (1968, Скопље), дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Био је уредник у редакцији Књижевне речи, главни уредник часописа Звоно и уредник у редакцијама Службеног гласника, Бигза и Клета. Главни је уредник у Фондацији „Алек Кавчић”.

Објавио је четири књиге поезије: Двогласја (1994), Паганалије (1996), Искушења (1999), Савез (2002) и осам романа: Тата (2008), Еј (2011), Судбине (2012), Трудови (2014), Ина (2017), Невреме (2020), Има Бога (2023), Талон (2025), те збирку приче Недеља (2017). Осим поезије и прозе, Крста Поповски је аутор две драме: Жестина и Фра Видоје.

Ожењен је и има сина Димитрија.