Маја Солар (1980, Загреб), докторирала je филозофију. Бави се друштвеном и политичком теоријом, пише поезију и прозу. Чланица је теоријско-политичког колектива „Герусија”, део је уредништва часописа за теоријске праксе Ствар и медијског портала „Слободни Филозофски”. Објавила је три збирке поезије ‒ Макулалалалатура (2008, Бранкова награда), Jellemzõ, hogy nem természetes (Наравно да није природно, 2015) и Без зачина (2017), као и поетско-прозни експеримент А хтела сам (2022, награде „Штефица Цвек” и „Ристо Ратковић”). Од 2019. године, заједно са Жаком Лучићем, уређује и води поетски подкаст Пуна уста поезије. Ауторка је више од педесет научних радова из друштвене теорије. Области интересовања: марксизам, аболиција полиције, деколонијализам, квир марксистички феминизам, теорија социјалне репродукције, теорије рада, теорије власништва, теорије луксуза, теорије насиља, историја социјализма, Русоова филозофија итд. Живи у Новом Саду.