Томислав Маринковић (Липолист, код Шапца, 1949 – Београд, 2025) био је српски песник. Књиге песама: Двојник (1983), Извесно време (1986), Стихови (1991), Сумња у огледало (1996), Школа трајања (2003), Свет на кожи (2007), Обичан живот (2011), Путовања кроз близине: изабране песме (2013), Невидљива места (2015), Издвојене тишине (2016), Путовање у ораховој љусци (2016), Вечито сада (2018), Изабране песме (2019), Дуге сенке иза тренутака: изабране песме (2021), Шта о нама мисле анђели (2024) и Кроз одшкринути прозор: изабране песме (2025). Био је члан Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва. Добио је бројне награде и признања за своје стваралаштво: Награда „Бранко Миљковић”, „Дисова награда”, Награда „Васко Попа”, Награда „Мирослав Антић”, „Змајева награда”, Награда „Десанка Максимовић” и друге. Песме су му превођене на руски, јапански и шпански језик.