Ненад Шапоња (1964, Нови Сад), песник, есејиста, књижевни критичар и путописац. Дипломирао је на Медицинском факултету у Новом Саду, а на Медицинском факултету у Београду је магистрирао из области Социјалне психијатрије. Од 1997. бави се књижевношћу као самостални уметник. Године 2002. основао је Издавачку кућу „Агора”. Директор је Културног центра Војводине „Милош Црњански” (од 2021). Главни је уредник часописа Нова мисао (од 2022). Дела: поезија – Ђоконда (1990), Одрази варке или Огледало у две душе (1993), Очевидност (1996), Море (1998), Четири поеме (2000), Слатка смрт (2012), Постоји ли додир твоје душе? (2014), Изгледам, дакле нисам (2017), Силазим у тишину тега бачене коцке (2019), Психологија гравитације (2023), Срећна вода (2024) и Близанац времена (2025); есеј и књижевна критика: Бедекер сумње (1997), Аутобиографија читања (1999), Искуство писања (2002); путопис А Брисел се дâ преходати лако (2018); научна студија Епидемиологија алкохолизма (1995). Поезија му је превођена на енглески, шпански, италијански, македонски, румунски, словачки, азербејџански, бугарски, албански и пољски језик. Добитник је следећих награда: Бранкове, Просветине, „Милан Богдановић”, „Мирослав Антић”, „Мома Димић”, „Меша Селимовић“, „Стеван Пешић“, „Лаза Костић“, „Теодор Павловић“ и других. Живи у Новом Саду.