Никола Бувије (Nicolas Bouvier; 1929, Ланси, Швајцарска – 1998, Женева), швајцарски песник, путописац, иконограф. Са седамнаест година креће на прво путовање, кроз Норвешку. Године 1951. отискује се на друго путовање, од Венеције до Истанбула, а 1953. на треће, од Београда до Кабула. Отуда полази даље, све до Цејлона. Живео је у југоисточној Азији, у Јапану, где је годину дана радио као новинар. У Швајцарској је радио као графичар за више издавачких кућа. Објављене књиге: L’Usage du monde (1963, српски превод Употреба света, „Геопоетика”, 1997), Japon (1967), Chronique japonaise (1975, 1989), Le Poisson-scorpion (1982, српски превод Риба-шкорпија, „Геопоетика”, 2001), Les Boissonas, une dynastie de photographes (1983), Journal d’Aran et d’autres lieux (1990), L’Art populaire en Suisse (1991), Le Hibou et la baleine (1993), Les Chemins du Halla-San (1994), Comment va l’écriture ce matin? (1996), La Chambre rouge et autres textes (1998), Le Dehors et le dedans (1998), Entre errance et éternité (1998), Une Orchidée qu’on appela vanille (1998), La Guerre à huit ans (1999), L’Échappée belle, éloge de quelques pérégrins (2000), Histoires d’une image (2001), L’Oeil du voyageur (2001, српски превод Срећници: похвала неким луталицама, „Buybook”, Сарајево, 2005), Charles-Albert Cingria en roue libre (2005). Новембра 1995. године додељена му је швајцарска награда „Рамиз” за животно дело.