Никола Вујчић (1956, Велика Градуса, Хрватска), дипломирао је књижевност на Филолошком факултету у Београду, Група за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Објавио је књиге песама: Тајанствени стрелац (1980), Нови прилози за аутобиографију (1983), Дисање (1988), Чистилиште (1994), Кад сам био мали (1995), Препознавање (2002), Звук тишине (2008), Нови прилози за аутобиографију, друго, допуњено издање (2008), Расути звук (2009), Докле поглед допире (2010), Докле поглед допире и нове песме (2012), Сведочење (2014), Скривености (2017), Соба, изабране песме / The room, selected Poems (двојезично српски/енглески, 2019), У једном дану (2022), Пуне су ми очи даљине: изабране старе и неколико нових песама (2024) и Очи воде: изабране песме (2025). Песме су му превођене на енглески, немачки, француски, шпански, шведски, руски, чешки, словачки, јапански, мађарски, румунски, пољски, јерменски, словеначки, македонски. Преводи са руског. Добитник је награда: „Браћа Мицић“, Змајеве награде Матице српске, Дисове награде, „Мирослав Антић“, „Ђура Јакшић“, „Бранко Миљковић“, „Заплањски Орфеј“, „Кондир Косовке девојке“, „Скендер Куленовић“, „Стеван Пешић“, „Златни сунцокрет“ и „Сава Мркаљ“. У издању Матице српске, у библиотеци Змајева награда, објављен је зборник радова посвећен његовој поезији под насловом Поезија Николе Вујчића (2008). Објављене су му књиге изабраних песама на румунском, пољском, бугарском и македонском језику. Члан је Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. Радио је као уредник у „Службеном гласнику“. Живи у Београду.