Олга Токарчук (Olga Tokarczuk; 1962, Сулехов, Пољска), добитница Нобелове награде за књижевност (2018), спада у ред најистакнутијих савремених пољских прозаиста и есејиста. Психолог је по професији. Добитница је престижних књижевних награда: награде Пољског удружења издавача, награде фондације Кошцелских, пасоша листа Politika, Награде Махинера, Шлеске награде за културу 2003; више пута номинована је за награду NIKE и три пута победила је на плебисциту читалаца Gazete Viborce. За роман Бегуни добила је Међународну Ман Букер награду. Дебитовала је 1989. песничком збирком Градови у огледалима (Miasta w lustrach), а велики успех доноси јој први њен роман У потрази за Књигом (Podróż ludzi Księgi, 1993), којим је стекла признање и критике и читалачке публике. Следи роман Ерна Елцнер (E. E., 1995), а потом Правек и друга времена (Prawiek i inne czasy, 1996), збирка приповедака Ормар (Szafa, 1997), роман Дневна кућа, ноћна кућа (Dom dzienny, dom nocny, 1998), збирка приповедака Свирка на много бубњева (Gra na wielu bębenkach, 2001), роман Бегуни (Bieguni, 2007), роман Вуци своје рало по костима мртвих (Prowadź swój pług przez kości umarłych, 2009), есеји Час медведа (Moment niedźwiedzia, 2012), роман Књиге Јаковљеве (Księgi Jakubowe, 2014), збирка приповедака Бизарне приче (Opowiadania Bizarne, 2018), есеји Благи приповедач (Czuły narrator, 2020), роман  Емпузион: натуропатски хорор (Empuzjon. Horror przyrodoleczniczy, 2022). Живи и ствара у Крајанову, маленом месту у Судетима.