Олга Токарчук (Olga Tokarczuk; 1962, Сулехов, Пољска), пољска књижевница, спада међу најзначајније савремене светске ауторе. Психолошкиња је по професији. Добитница је Нобелове награде за књижевност (2018), као и многих других престижних књижевних награда. Дебитовала је 1989. песничком збирком Градови у огледалима (Miasta w lustrach), а велики успех доноси јој први роман Кад су људи пошли по Књигу (Podróż ludzi Księgi, 1993). Следе: роман Ерна Елцнер (E. E., 1995), роман Правек и друга времена (Prawiek i inne czasy, 1996), збирка приповедака Ормар (Szafa, 1997), роман Дневна кућа, ноћна кућа (Dom dzienny, dom nocny, 1998), збирка приповедака Свирка на много бубњева (Gra na wielu bębenkach, 2001), роман Бегуни (Bieguni, 2007), роман Вуци своје рало по костима мртвих (Prowadź swój pług przez kości umarłych, 2009), есеји Час медведа (Moment niedźwiedzia, 2012), роман Књиге Јаковљеве (Księgi Jakubowe, 2014), збирка приповедака Бизарне приче (Opowiadania bizarne, 2018), есеји Благи приповедач (Czuły narrator, 2020), роман Емпузион: натуропатски хорор (Empuzjon. Horror przyrodoleczniczy, 2022). Живи и ствара у Крајанову, маленом месту у Судетима.