Ото Толнаи (Кањижа, 1940 – 2025) био је савремени југословенски и мађарски писац, уредник, књижевни преводилац. Студирао је мађарски језик и књижевност у Новом Саду и филозофију у Загребу. Добитник свих најзначајнијих књижевних награда у бившој Југославији – два пута Хидове награде (1974, 1978), Сирмаијеве награде (1988), Награде „Тодор Манојловић” (2007) и у Мађарској: Награда Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995), Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000) и др. За члана Мађарске академије књижевности и уметности изабран је 1998. године. Највеће мађарско државно признање, Кошутову награду, добио је 2007. године. Ото Толнаи је био вишедеценијски члан српског ПЕН центра. Збирке песама: Homorú versek (Конкавне песме), 1963; Sirálymellcsont (Галебова грудњача), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Заиста шта ће бити са нама, са Иштваном Домонкошем), 1968; MAO-POE, са Иштваном Домонкошем, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Безгрешне мале машине, сићушне кнежевске инсигнације), 1968; Agyonvert csipke (Пребијена чипка), 1969; Legyek karfiol (Да будем карфиол), 1973; Versek (Песме), 1973; Világpor (Прах света), 1980; Vidéki Orfeusz (Провинцијски Орфеј), изабране песме, 1983; Gyökerrágó (Здерач корења), 1986; Versek könyve (Књига песама), 1992; Wilhelm-dalok (Вилхелмове песме), 1992; Árvacsáth (Сиротанчат), 1992; Balkáni babér (Балкалнски ловор), 2001; Szög a nadirban (Ексер у надиру), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Бака у једном ротердамском гангстерском филму, роман од песама), 2006. Збирке песама за децу: Elefántpuszi (Слоновска пуса), 1982; Rokoko (Рококо), 1986. Романи: Rovarház (Кућа инсеката), 1969; A tengeri kagyló (Морска шкољка), 2011. Збирке новела: Gogol halála (Гогољева смрт), 1972; Virág utca 3 (Цвећарска број 3), 1983; Prózák konyve (Књига проза), 1987; Kékitögolyó (Плавило), 1994; А pompeji szerelmesek (Љубавници из Помпеја) 2007; Grenadírmas (Гренадирмарш), 2008; Világítótorony eladó (Светионик на продају), 2010. Књиге есеја о ликовним уметностима: Sáfrány Imre (Имре Шафрањ), монографија, 1978; Meztelen bohóc (Голи кловн), 1992; Rothadt márvány (Трули мермер), 1997. Изведене су му драме: Végeladás (Распродаја), 1979; Вауеr-aspirin (Бајеров аспирин), 1982; Briliáns (Брилијант), 1985, 1991; Paripacitrom (Коњска фушкија), 1991; на сцени будимпештанског Jurta Színháza Mamuttemetö (Гробље мамута), 1988; збирка драмских текстова Végel(ö)adás (Распродаја – Последња представа), 1997. На српском језику: Герилске песме (песме, 1967); ЗОО (песме, двојезично, 1969); Кућа инсеката (роман, 1976); Приче из робне куће (новеле, 1986); Крик руже (песме, 1988); Русма или минијум можда (песме, 1990); Крволочна зечица (кратке приче, 2006); Песник од свињске масти (роман-интервју, 2009); Морска шкољка (роман, 2011); Студије о карфиолу (изабране песме, 2014); Сенка Микела Барсела (двојезично, 2019); Дрхтурави самурај: лична пинакотека (збирка ликовних критика, 2019) и Scandal (изабране песме, 2020).