Слободан Тишма је рођен 1946. године у Старој Пазови. У младости се бавио писањем поезије, концептуалном уметношћу и рок музиком. Био је уредник у Индексу, Пољима и на Трибини младих, те дугогодишњи сарадник на Новосадској телевизији, у емисијама Културни магазин, Видеопис и Сазвежђе књига. Био је фронтмен „Луне“ и „Ла Страде“, култних бендова из осамдесетих година. Објавио следеће књиге: Маринизми (поезија), 1995; Врт као то (поезија), 1997; Блуес diary (песнички дневник), 2001; Урвидек (приче), 2005, за коју је добио Награду „Стеван Сремац“; Песме (поезија), 2007; Quattro stagioni (роман), за који 2010. добија Награду „Биљана Јовановић“. Године 2011. објављује роман Бернардијева соба (издавач Културни центар Новог Сада), за који добија НИН-ову награду 2012. Потом објављује Питома религиозна размишљања: дневник непознатог (поезија), 2012. Објавио је још роман Грозота или… (2019), те трокњижје Астал тиш риба фриш. Живот песника: political nigredo (2022), Астал тиш риба фриш (2). Геније бас гитаре: fatherfucker (2024) и Астал тиш риба фриш (3). Има ли кога код куће: записи једног схизофреничара (2023). Осим поменутих, добитник је и Награде „Милован Видаковић”, Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Бернардијева соба, те Медаље културе за животно дело, 2015. Живи у Новом Саду.