Теофил Панчић (1965, Скопље – 2025, Нови Сад), српски новинар, колумниста и критичар. Писао је превасходно за београдски недељник Време. Критичке и аналитичке текстове објављивао је и у бројним листовима и часописима из Србије и других бивших југословенских република, као и у публикацијама из Сједињених Америчких Држава, Русије и више европских земаља. Био је уредник недељника Време и радио као политички коментатор Радија Слободна Европа. Добитник је, између осталих, Награде „Југ Гризељ” (1999) за новинарство, као и Награде „Душан Богавац” за етику и храброст (2010). Живео је и радио у Земуну и Новом Саду. Био је члан Независног друштва новинара Војводине. Објавио је следеће књиге: Урбани Бушмани (2001), Чувари бенгалске ватре (2004), Особени знаци (2006), На хартијском задатку (2006), Фамозних 400 километара (2006), Карма Кома (2007), Кроз клисурине (2007), Пешчани спруд (2008), Пепео без баште (2008), Камен тражи прозор (2009), Блесава певачица (2010), Времеплов на ремонту (2010), Станица фантомских возова (2011), Плавушина дилема (2011), Критика ватрене моћи (2013), Привођење Бубе Ердељан (2013), Носорози са шеширима (2013), Алеја Виктора Бубња (2013), Гост из галаксије (2014), 39 дана јуна (2014), Пилуле против заборава (2016).

Фотографија: Тањуг