Валтер Бењамин (Walter Bendix Schönflies Бењамин; 1892, Берлин – 1940, Портбоу, Шпанија), немачки интелектуалац (филозоф, теоретичар културе, социолог, књижевни критичар, преводилац и есејиста) јеврејског порекла који спада у групу интелектуалаца окуплјених око Франкфуртске школе критичке теорије. Његово најпознатије дело је Уметност у доба техничке репродукције (Дас Kunstwerk им Зеиталтер сеинер technischen Репродузиербаркеит) објављено 1936. године. Године 1902. уписао је Каисер Фридрих школу, а средњу школу завршио је 10 година после тога. Године 1912. уписао се на Универзитет у Фрајбургу, али након завршетка летњег семестра, уписао се на Универзитет у Берлину, настављајући да студира психологију. Године 1914, пред почетак Првог светског рата, почео је да преводи дела Шарла Бодлера. Наредне године преселио се у Минхен и наставио студије на Универзитету у Минхену где је упознао Рајнера М. Рилкеа и Гершома Шолема. Године 1917. пребацио се на Универзитет у Берну, где је упознао, тада будућу супругу, Дору Софију Полак. Имали су сина Стефана Рафаела. Вратио се да живи са родитељима у Берлину. Године 1932, када је Адолф Хитлер преузимао место канцелара Немачке, преселио се на Ибису, где је живео неколико месеци, а затим у Ницу где је извршио самоубиство. Познатија дела Критика насилја (Зур Критик дер Gewalt, 1921), Једносмерна улица (Einbahnstraße, 1928), Берлинско детињство (Берлинер Киндхеит ум 1900, 1950), О фотографији и уметности (1936).