Владимир Стојнић (1980, Београд), дипломирао је на Правном факултету у Београду 2005. године. Поезију, есеје и књижевне приказе објавлјивао је у бројним домаћим и регионалним књижевним часописима, дневним листовима, антологијама и зборницима. Песме су му преведене на полјски, француски, енглески, мађарски и словеначки језик. Добитник је Награде „Млади Дис“ за најболји необјавлјени песнички рукопис у 2008. години. Објавио је књиге песама: Време се завршило (2008),  Фотоалбум (2010), Цзас сиę zakończył (друго издање књиге Време се завршило, на полјском језику, Краков, 2011), Позив на саучесништво (2011), Кутија (2013) и Реверб (2015). Приредио је антологију нове српске поезије Простори и фигуре, избор из нове српске поезије (2012). Са Владимиром Ђуришићем приредио књигу изабране младе српске поезије Ван, ту, фрее (2013). Преводи са енглеског језика и уређује интернет часопис за савремену поезију Агон (www.agoncasopis.com) и поетски блог Јуродиви. Живи у Земуну.