Владислава Гордић Петковић је редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавила је монографије Синтакса тишине: поетика Рејмонда Карвера (1995) и Хемингвеј: поетика кратке приче (2000), збирке научних студија Кореспонденција: токови и ликови постмодерне прозе (2000), На женском континенту (2007), Мистика и механика (2010) и Пут ка слици света (2024). Њени есеји, књижевне критике и колумне сабрани су у књигама Виртуелна књижевност (2004), Виртуелна књижевност 2 (2007), Књижевност и свакодневица (2007) и Форматирање (2009). Збирку чланака Књижевност с прага века: огледи и из англофоне књижевности (2019) објавила је у коауторству с Иваном Ђурић Пауновић, а са Младеном Јаковљевићем студију Књижевни ум и подручја фантастике (2023). Приредила је за штампу критичка издања драма Вилијама Шекспира Кориолан, Хамлет и Магбет, Буку и бес Вилијама Фокнера и избор из књижевног дела Антонија Исаковића за едицију Десет векова српске књижевности. У сарадњи са Аријаном Лубурић Цвијановић сачинила је зборник радова Нова лица светске књижевности (2012). Приредила је антологије Новосадска женска проза: од исповести до путописа (2020) и Региона: антологија регионалне женске књижевности (2022).