Бехруз Бучани

Бехруз Бучани (23. јули 1983, Илам, Иран), курдско-ирански новинар, писац, филмски продуцент и борац за људска права и права избеглица. С магистратуром из области политичких наука, политичке географије и геополитике, основао је и уређивао друштвено-политички лист Werya (курдски: информисан, уман, мудар), који је промовисао курдски језик, културу и политику, због чега се нашао на мети иранских власти. Након што је фебруара 2013. године Иранска револуционарна гарда упала у просторије часописа и ухапсила његове сараднике, Бучани напушта Иран и пребацује се у Индонезију. Током четворомесечног боравка у Индонезији, два пута покушава да бродом дође до Аустралије. Први покушај завршава се бродоломом, а други изгнанством на острво Манус, малу покрајину у Папуи Новој Гвинеји, где је у сарадњи с владом Папуе Нове Гвинеје аустралијска влада као део такозваног Пацифичког решења отворила Регионални центар за процесуирање азиланата. Бучани остаје притворен на Манусу од августа 2013. до новембра 2019. године, када добија једномесечну новозеландску визу како би говорио на књижевном фестивалу. На Новом Зеланду је наредне године добио статус избеглице с могућношћу да поднесе захтев за стално боравиште.
Бучани редовно пише за Гардијан, а објављује и у Суботњем листу, Хафингтон посту, Новој Матилди, Фајненшал тајмсу и Сиднејском јутарњем веснику. За извештавање о људским правима добио је награду међународне организације за заштиту људских права Амнести интернешенал, као и Награду „Ана Политковскаја“. Бучани је и корежисер документарног филма Чоука, реци нам колико има сати?, а с позоришним писцем Назанином Сахамизадехом сарађивао је на представи Манус (2017). Бучани пише и поезију коју објављује на интернету.
Његова књига Нема пријатеља осим планина: записи из затвора Манус (2018) је у савезној аустралијској држави Викторији 2019. године освојила Премијерову награду за књижевност као и награду за најбоље дело некњижевне прозе, док је у савезној држави Нови Јужни Велс освојила Премијерову Специјалну награду за књижевност. Бучанијевим мемоарима додељена је и Награда аустралијске књижевне индустрије за најбоље дело некњижевне прозе, као и Национална награда за биографију.

Фото: Хода Афсахар