Драгица Ужарева

ДРАГИЦА УЖАРЕВА (објављивала и под презименима Ђурић и Ивановић) рођена је 1971. године у Шапцу, а одрастала у селу Липолист. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду.

Пише поезију, кратку прозу и есеје. Бави се теоријом књижевности и књижевном критиком. Објавила је књиге поезије: Знам да сам вода (1996/2000), Камени ђувегија (1997), Одисеј код лексикографа (2002), Породични албум (2011, песме за децу), Рукопис таласа (2015) и Брод без капетана (2015, двојезично издање, на српском и италијанском у избору и преводу Ружице Леонтић). Студија Освешћени заборав: иманентна поетика Бранка Миљковића изашла је из штампе 2010. године.

Преводи са руског, пољског и немачког.

Поезија јој је превођена на руски, италијански, пољски, словачки, словеначки, македонски и шпански. Заступљена је у неколико антологија српског песништва у земљи и иностранству (антологија 100 српских песника, Словачка).

Награде за поезију: Бранкова, „Милош Црњански“, „Стеван Перовић Цуца“.

Члан је Српског књижевног друштва.

Живи у Београду.