Ери Де Лука

ЕРИ ДЕ ЛУКА (Enrico „Erri“ De Luca; 1950, Напуљ, Италија), италијански писац, есејиста, песник, преводилац, новинар и активиста. Године 1968. долази из родног Напуља у Рим ради наставка школовања. Ту се одмах прикључује студентском и радничком покрету који ће прерасти у ванпарламентарну организацију под именом Lotta continua. Први роман, Не сада, не овде (Non ora, non qui), објавио је 1989. Најзначајнија дела: Облак као тепих (Una nuvola come un tappeto, 1991), Увис улево (In alto a sinistra, 1994) Ти, мој (Tu, mio, 1998), Три коња (Tre cavalli, 1999), Монтедидио (Montedidio, 2001), Коштица маслине (Nocciolo d’oliva, 2002), Супротно од један (Contrario di uno, 2003), Нивесиним трагом (Sulla traccia di Nives, 2005), У име мајке (In nome della madre, 2006), Дан пре среће (Il giorno prima della felicità, 2009), Тежина лептира (Il peso della farfalla, 2009), Тебе није било (Tu non c’eri, 2010), Двоструки живот бројева (La doppia vita dei numeri, 2012), Иренина прича (La storia di Irene, 2013), Изложена природа (La natura esposta, 2016). Пише за дневне листове La Repubblica, Corriere della sera, Il manifesto и Avvenire. Књиге су му преведене на више од 30 језика. Добитник је неколико међународних књижевних награда. Вредна помена је и збирка Братска писма (Lettere fraterne, 2007), сачињена од преписке, стихова и фотографија који су обележили Де Лукино вишегодишње пријатељство са Изетом Сарајлићем, босанскохерцеговачким публицистом, преводиоцем и песником. Живи недалеко од Рима.

Фото: Паола Порини