Јован Николић (1955, Београд), пише лирику, прозу и позоришне комаде, текстове за филмску музику и либрета. Објавио је следеће збирке песама: Гост ниоткуда (1982), Ђурђевдан (1987), Нећу да се родим (1991), Очи покојног јагњета (1993),  Тело и околина (1994), и Мале ноћне песме (1998). На немачком су му објављене следеће књиге: Zimmer мит Рад / (песме и проза, 2004; Соба са точком, издање  на српском језику, 2011) и Weisser Рабе, schwarzes Lamm / Црна врана, бело јагње (проза, 2006). Од 1999. живи у Келну, где ради за једно удружење које се бави интеграцијом ромске деце у немачко друштво. У Србији је награђиван за свој књижевни рад, а у немачком говорном подручју му је додељено неколико књижевних награда и стипендија.