Nina Živančević

NINA ŽIVANČEVIĆ (1957, Beograd), spisateljica i prevoditeljka. Objavila je sledeće knjige poezije: Pesme (1982), Mostovi koji rastu (1984), Gledajući knjige nezavisnih izdavača (1985), Duh renesanse (1989), Pesnički divan (1995), Minotaur i lavirint (1996), Slovo Pi (2004), Krajem veka (2006), Isceljenje (2011) i Umetnost hvatanja bumeranga: izabrane i nove pesme (2013). Knjige proze: Vizantijske priče (1995), Prodavci snova (2000), Kao što već rekoh (2002), Orfejev povratak (2003), Krajem veka (2006), Ono što se pamti (2017). Knjiga razgovora Iznenadni blesak (2009). Studija: Crnjanski i njegov čitalac: (recepcija Crnjanskovog dela u svetu) (2012). Knjige eseja: Veštačka inteligencija i prirodna glupost (2021), Nomadkinje – četrnaest umetnica sa eksjugoslovenskih prostora (2021) i Ono što se vidi – filmske kritike i eseji 2009−2019 (2022). Poezija i proza prevođena joj je na više svetskih jezika. Priredila je i prevela antologiju američke poezije Novi Glasovi i prevela Priče o običnom ludilu Čarlsa Bukovskog, Težinu i blagorodnost Simon Vej i dr. Živi u Parizu.