Слободан Зубановић
Слободан Зубановић (1947, Београд), пише песме, есеје и студије. Књиге песама: Купатило (1973), Из заоставштине (1982), Домаћи дух (1983), Репортер (1986), Стратегија лирике (1992), Саркофаг (1998), Save as (2005), Дорћолски дисконт (2006), Кад будем имао 64 године (избор, 2008), Сонети са села (2009), Требало би то да прочиташ (2013) и Старац и песме (2015). Књиге есеја, путописа, разговора, прича и студија: Десет песама – десет разговора (коаутор М. Пантић, 1992), Скок преко сенке (1995), Друм за Кареју (1998), Море око Београда (2005), Слик (2005), Атлас о Црњанском (2007), У три и десет за Руму (2011). Приредио је више књига. Песме су му превођене на енглески, руски, француски, италијански, немачки, пољски, румунски, белоруски, кинески, шведски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у многим антологијама поезије. Добитник је Награде „Бранко Миљковић“ (2016), Змајеве награде (2009), Награде „Десанка Максимовић“ (2007), Дисове награде за свеукупно песничко дело (2005), награда „Васко Попа“ (1998), „Милан Ракић“ (1986), „Исидора Секулић“ (1983), Нолитове награде (1995), као и посебног признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије (2010). Живи у Београду.