O knjizi „Balkansko brvno“

„Zašto pišem o književnosti i piscima iz zemlje koje više nema? Kao prvo, zato što sam u toj zemlji proveo većinu svog života. Kao drugo, zato što je to bio prostor srećnog detinjstva. Kao treće, zato što mi to daje podsticaj za razmišljanje o ustrojstvu današnje Evrope. Kao četvrto, jer slovenački „ulazak u Evropu“ predstavlja samo tamnu stranu ‘izlaska iz Balkana’. Kao peto, jer živim u svetu koji me ne zanima, vezan za izgubljenu stvar, koja predstavlja moj dom.
Ko sam? Član velike porodice, dete ‘jugoslovenske Atlantide’, koje sastavlja komadiće za portret nestale civilizacije: ugao zagrebačke Trešnjevke u Sijetlu i šank sarajevskog bifea Mudrac u Vašingtonu, D. C., šoljica iz zemunske kafane u Kalgariju i odrazi Ljubljanice pod mostovima preko amsterdamskih kanala, meke padine Fruške gore u crnačkom getu Čikaga i svetlost sunca koje zalazi nad Šibenikom, šunja se preko podnožja Ajfelove kule, a onda nestaje u pukotini između svedočanstva i vizije.
Ukoliko se usuđuješ da pređeš preko pukotine, čitateljko, i ukoliko znaš da ćeš to učiniti na sopstvenu odgovornost, onda, molim, izvoli – stani na klimavo brvno!“