Драгана Бојанић Тијардовић (1957, Фекетић), дипломирала на Одсеку за филозофију и Одсеку за српскохрватски језик и књижевност Филозофског факултета у Љубљани. Радила као наставницa српскохрватског језика и етике у Копру (Словенија). Од 1982. до 1991. била преводилац-лектор у Словеначкој редакцији Преводилачке службе Савезних органа у Београду. Превела роман Драгана Великића Bonavia на словеначки, а на српски Теорије савременог театра и перформанса Алда Милохнића и романе Горана Војновића Југославија моја дежела и Смоква, Маруше Кресе Да ли се плашим?, Михе Мацинија Избрисана и Детињство, Дина Баука Крај. Поново… Живи и ради у Београду као преводитељка и судски тумач за словеначки језик.